ama reč Kecman je najverovatnije ili slovensko-rusko-kozačkog porekla, ili srpski oblik germanskih reči Ketzer ili Keck man. Ketzer na nemačkom znaci nevernik, jeretik, verski otpadnik, krivoverac. Takođe u nemačkom jeziku postoji reč keck i znači odvažan i drzak, što sa drugim delom prezimena man daje značenje odvažan ili drzak čovek. Evo šta kažu lingvisti: Transformacija uzvika u imenice i glagole je univerzalna pojava, što znači: moguća je u svakom jeziku. Drugim rečima, od uzvika postaju imenice, glagoli i druge vrste reči, pa konsekventno ovome i određeni onomastički oblici. Uzvik KEC se upotrebljava za teranje koza, ali i ostalih brava, pa se on u lingvistici upoređuje sa albanskim nazivom kets za kozu, turskim keçi, mađarskom kecke i slično. Slično se može reći i za naš uzvik oje koji se upućuje volovima, a u engleskom i nemačkom jeziku vo se upravo kaže ochs-ox. Svetozar Georgijević smatra da uzvik kec pripada balkanskoj stočarskoj leksici, ali izgleda da se ova pojava može pratiti i van Balkana, jer je nedavno konstatovano u Polesju u Ukrajini prezime Kec što proširuje areal ove osnove. KECMAN - prezime zabeleženo u Pounju u Bosanskoj Krajini u sledećim mestima: Bosanska Krupa, Veliki Balić, Banjanima, Dobroselu, Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog polja), Počeniku i Lohovu, u oblasti Unac u Bosni u Beglušcima, Dvoru, Trnjinića Brijegu, Trubaru i Šinovljanima, u Bjelajskom Polju, u Suvaji, Petrovcu (iz Drinića) Bukovači, Driniću u Busijama (iz Krnje Jele 1907. godine) u Bravsku, Kapljuvu i Janjilima, krajem XIX veka u Rajnovcima kod Kulen Vakufa i u Prijedoru. Identično je sa ličnim imenom Kecman za koje nije potvrđeno da se pojavljivalo kod Srba. Mogući nastanak reči kecman: kao što je od kec nastao glagol kecati na sličan način je mogao nastati i antroponim Kecman, u kome je segment - man preuzet iz frekventnih ličnih imena tipa Radoman, Vukman, Dragoman itd.