ama
reč Kecman je najverovatnije ili
slovensko-rusko-kozačkog porekla, ili srpski oblik
germanskih reči Ketzer ili Keck man. Ketzer na
nemačkom znaci nevernik, jeretik, verski otpadnik,
krivoverac. Takođe u nemačkom jeziku postoji reč
keck i znači odvažan i drzak, što sa drugim delom
prezimena man daje značenje odvažan ili drzak čovek.
Evo šta kažu lingvisti:
Transformacija uzvika u imenice i
glagole je univerzalna pojava, što znači: moguća je
u svakom jeziku. Drugim rečima, od uzvika postaju
imenice, glagoli i druge vrste reči, pa
konsekventno ovome i određeni onomastički oblici.
Uzvik KEC se upotrebljava za teranje koza, ali i
ostalih brava, pa se on u lingvistici upoređuje sa
albanskim nazivom kets za kozu, turskim keçi,
mađarskom kecke i slično. Slično se može reći i za
naš uzvik oje koji se upućuje volovima, a u
engleskom i nemačkom jeziku vo se upravo kaže ochs-ox.
Svetozar Georgijević smatra da uzvik kec pripada
balkanskoj stočarskoj leksici, ali izgleda da se
ova pojava može pratiti i van Balkana, jer je
nedavno konstatovano u Polesju u Ukrajini prezime
Kec što proširuje areal ove osnove.
KECMAN - prezime zabeleženo u
Pounju u Bosanskoj Krajini u sledećim mestima:
Bosanska Krupa, Veliki Balić, Banjanima, Dobroselu,
Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog polja),
Počeniku i Lohovu, u oblasti Unac u Bosni u
Beglušcima, Dvoru, Trnjinića Brijegu, Trubaru i
Šinovljanima, u Bjelajskom Polju, u Suvaji,
Petrovcu (iz Drinića) Bukovači, Driniću u Busijama
(iz Krnje Jele 1907. godine) u Bravsku, Kapljuvu i
Janjilima, krajem XIX veka u Rajnovcima kod Kulen
Vakufa i u Prijedoru. Identično je sa ličnim imenom
Kecman za koje nije potvrđeno da se pojavljivalo
kod Srba. Mogući nastanak reči kecman: kao što je
od kec nastao glagol kecati na sličan način je
mogao nastati i antroponim Kecman, u kome je
segment - man preuzet iz frekventnih ličnih imena
tipa Radoman, Vukman, Dragoman itd. |
|