O praporeklu Kecmana se mnogo
pretpostavlja, a vrlo malo za sigurno zna. Postoji
nekoliko legendi o poreklu Kecmana i nekoliko
teorija. Od teorija o poreklu Kecmana navešću
sledeće:
rva
teorija kaže da su Kecmani potomci Sasa - rudara
koje su za vreme Nemanjićke države vladari
unajmljivali. Vrlo slična teorija je opisana u
knjizi Rijeka Života - Rodoslov Kecmana od Vlade
Kecmana. Prema toj teoriji Nemanjići su navodno
tražili od Rumuna da im pošalju stručnjake za
kovanje sablji, kopalja, buzdovana i pancirne odeće
za oklopnike i konjanike, kao i rudare i ljude koji
su znali da pronađu rude u zemlji. Na ovaj poziv
Nemanjića, došlo je iz Rumunije i Češke nekoliko
bratstava Kecmana, među njima je bilo i nekih iz
Šlezije kao stručnjaci za tražene poslove. Navodno
su među tim Kecmanima bili rudari, kovači, svirci i
popovi. Otud se isplela legenda da Kecmani potiču
od Nemaca i Rumuna. Dolaskom Turaka na Balkansko
poluostrvo, u Srbiju i šire na područije
Raško-Nemanjićke države, plemena Kecmana, ne
osećajući se ipak kao domoroci, unapred se povlače
prema zapadu. Dalje, prema ovoj legendi krenuli su
u tri kolone (zbega). Jedna kolona je išla preko
Crne Gore ka moru. Ukrcali su se na tri splava
(dereglije), navodno je u toj grupi bilo 300-500
porodica. U putu se jedan spav sa 150 ljudi
prevrnuo i potonuo negde između Dubrovnika i
Splita. Druga dva splava su se iskrcala kod Zadra u
selu Perkovićima, ali na ta dva splava je preživelo
svega 100-tinak porodica. Oni su se kasnije
raselili, a neki se i vratili u Crnu Goru. Druga
kolona je išla put Bosne, preko Drine negde između
Zvornika i Vlasenice i u toj koloni je bilo 550-600
porodica. Odmah po prelazu u Bosnu dočekali su ih
bogumili i pobili ih sve do poslednjeg. Treća grupa
Kecmana je nastavila put niz Drinu goneći sa sobom
dosta stoke. Išli su sporo. Navodno ih je bilo više
od 1000 porodica i u Posavinu su prešli kod Rače.
Raselili su se oko Banja Luke, Prijedora, Lijevča
Polja, Novog, Dubice i Kostajnice. Od ove grupe
Kecmana neki su prešli u Prošiće, Nikiće, Dragiće,
Trikiće, Materiće i Tubine. Prema ovoj legendi
Tubini su jedini primili drugu slavu, a svi ostali
su nastavili da slave Svetog Vartolomeja. Ova
legenda je dugo živela i još uvek živi u nekim
sredinama u kojima žive Kecmani, Prošići, Dragići i
Nikići.
ruga
teorija kaže da je za vreme svojih osvajanja Car
Dušan imao problema sa svojom vojskom jer se kod
neke dugotrajne opsade njegova vojska lako
sprijateljivala sa neprijateljom i opsada je
propadala. Da bi to predupredio, Car Dušan je
formirao plaćeničku vojsku u kojoj su bili samo
strani plaćenici. Kasnije je ta vojska postala
njegova lična garda koju su sačinjavali samo krupni
mladići sa ratnim iskustvom. U spisima Cara Dušana
i prepisima tih spisa se spominju Hetmani kao
odlični vojnici. Hetman je neka vrsta čina u
kozackoj vojsci, nešto kao poglavica ali ispod
atamana (vrhovnog poglavice). Reč hetman je
relativno slična reči Kecman i moguće je da reč
Kecman vodi poreklo odatle. Inače Kozaci su
ratnički stalež slovenskih plemena. U većem broju
se spominju posle propasti Kijevske države (oko
1240) kada beže pred Mongolima i naseljavaju se oko
Dnjepra, Dona… Na ovu teoriju se sama po sebi
nameće sledeća teorija po kojoj su Kecmani potomci
Kozaka i Rusa koji su pobegli pred najezdom Mongola
i u toj bežaniji stigli do ranonemanjićke države.
reća,
vrlo interesantna teorija o poreklu Kecmana kaže da
smo potomci Hugenota i Jevreja koji su pobegli za
vreme progona u zapadnoj Evropi. Ova zanimljiva
teorija se na žalost ne uklapa u vremenske okvire
prvog spominjanja Kecmana jer su progoni Hugenota i
Jevreja bili oko 1550. godine (za Hugenote) i oko
1420. godine (za Jevreje, Vartolomejska noć je bila
1426. godine što je opet vrlo interesantno jer je
Kecmanska slava Sveti Vartolomej).
etvrta
teorija je teorija ruskog akademika Fjadorova koji
govori o prezimenu Kecman u okviru velikog
istraživačkog rada o slovenskim prezimenima.
Akademik Fjadorov 1967-1968. kaže: Kada su
slovenska plemena krenula od Teherana prema zapadu.
među njima su bili nekršteni Srbi i nekršteni
Hrvati (beli Srbi i beli Hrvati). Kretali su se
preko dalekih istočnih područija današnje SSSR-a,
nastavljajući put preko Kavkaza i Karpata i dosegli
su preko Češke i Poljske do Rajne gde su ih gotska
plemena vratila sa Rajne prema istoku, prelazeći na
juži deo Balkana. Trst i područije Istre i današnju
Hrvatsku, zaposedaju hrvatska plemena, a srpska
plemena nastavljaju put Dalmacije između Jadranskog
mora do Save i Drine, prema Zeti. U tom srpskom
"čoporu" su bili Kacmani (ljudi koji su pravili
kace prilagođene dužem putovanju, po dužini malo
duže, a po širini uže). U tim kacama konjanici su
nosili za hranu soljenu ribu i soljeni sir i
kajmak, pa i sveže meso ali na kraće vreme.
Dolaskom u Šleziju na putu prema Rajni Nemci su
Kacmane, pretvarajući slovo A u slovo E nazvali
Kecmani. I danas među Lužičkim Srbima u Šleziji ima
Kecmana koji su ostali od te velike seobe Slovena.
eta
teorija-pretpostavka profesora Voje Kecmana: Vuk
Karadzić je u svom rečniku naveo da je onaj koji
vodi kolo zvan Kec, pa je moguće i da je naš neki
daleki predak dobro igrao u kolu, a da smo mi po
njemu ostali Kecmani.
Činjenice:
Prvi put Kecmani se spominju u tom
obliku (Kecman) u pisanoj formi krajem 14. veka u
povelji Vuka Brankovića. Naime Vuk Branković je
sastavio povelju u kojoj je nabrojao sve slobodne
ljude na teritoriji na kojoj je on gospodario. O
Vuku Brankoviću se zna da je bio srpski feudalac,
sin Branka Mladenovića, te da je bio "gospodar
Kosova i Drenice". Naročitu ulogu je igrao posle
smrti cara Uroša. Bio je pristalica političke
saradnje sa Mađarima. Posle poraza u kosovskom boju
1389. godine postaje turski vazal, ali su ga Turci
zbog veza sa Mađarima, posle mađarskog poraza 1396.
godine, prognali iz njegovih oblasti. U narodnim
pesmama i predanjima je predstavljen kao izdajnik i
krivac za poraz Srba u kosovskom boju, što je
istorijski netačno. Umro je 1398. godine. U toj
svojoj povelji nabraja slobodne ljude i između
ostalog navodi dva brata težaka Kecmana (jedan je
bio po imenu Dušan). Inače starosrpska reč težak bi
verovatno značila u današnjem obliku: radnik,
drvoseča... Put sa teritorije Kosova do Bosanske
Krajine se može pratiti kroz razne spise. Početkom
15. veka Kecmani beže pred turcima u Crnu Goru gde
se zadržavaju. Odatle zbog neke krvne osvete
produžavaju dalje i negde 1550-1650. godine se
naseljavaju u zapadnoj Bosni, najviše u podgrmečje
i dolinu reke Unac.
Navešću neke
citate:
Naselja i poreklo stanovništva - Unac - Petar
Rađenović (strana 502): Kecmani su starinom došli i
Crne Gore odakle su pobegli zbog krvarine.
Istoriografski prilog Bosanskog Petrovca i Smoljana
od naseljavanja - Ostoja Jeličić: Kecmani -
doselili se pre 360 godina iz Crne Gore u Drvar.
Tada se doselio otac sa tri sina: jedan pop, jedan
težek i jedan čoban. Iz Drvara se sele na mnogo
strana.
Skakavac i Skakavčani kod Petrovca - Ilija Stupar:
Kecmani su starinom iz Crne Gore, odakle su došli
na područije Unca (Drvara) oko 1650. godine zbog
neke krvne osvete.
Molim vas da ako imate neku informaciju više javite,
dodaću.
Ovde bih stao sa pričom o poreklu
Kecmana. Ne bih nastavaljao dalje uopšteno već
odavde možete čitati o pojedinačnim sudbinama.
|
|