O praporeklu Kecmana se mnogo pretpostavlja, a vrlo malo za sigurno zna. Postoji nekoliko legendi o poreklu Kecmana i nekoliko teorija. Od teorija o poreklu Kecmana navešću sledeće: rva teorija kaže da su Kecmani potomci Sasa - rudara koje su za vreme Nemanjićke države vladari unajmljivali. Vrlo slična teorija je opisana u knjizi Rijeka Života - Rodoslov Kecmana od Vlade Kecmana. Prema toj teoriji Nemanjići su navodno tražili od Rumuna da im pošalju stručnjake za kovanje sablji, kopalja, buzdovana i pancirne odeće za oklopnike i konjanike, kao i rudare i ljude koji su znali da pronađu rude u zemlji. Na ovaj poziv Nemanjića, došlo je iz Rumunije i Češke nekoliko bratstava Kecmana, među njima je bilo i nekih iz Šlezije kao stručnjaci za tražene poslove. Navodno su među tim Kecmanima bili rudari, kovači, svirci i popovi. Otud se isplela legenda da Kecmani potiču od Nemaca i Rumuna. Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, u Srbiju i šire na područije Raško-Nemanjićke države, plemena Kecmana, ne osećajući se ipak kao domoroci, unapred se povlače prema zapadu. Dalje, prema ovoj legendi krenuli su u tri kolone (zbega). Jedna kolona je išla preko Crne Gore ka moru. Ukrcali su se na tri splava (dereglije), navodno je u toj grupi bilo 300-500 porodica. U putu se jedan spav sa 150 ljudi prevrnuo i potonuo negde između Dubrovnika i Splita. Druga dva splava su se iskrcala kod Zadra u selu Perkovićima, ali na ta dva splava je preživelo svega 100-tinak porodica. Oni su se kasnije raselili, a neki se i vratili u Crnu Goru. Druga kolona je išla put Bosne, preko Drine negde između Zvornika i Vlasenice i u toj koloni je bilo 550-600 porodica. Odmah po prelazu u Bosnu dočekali su ih bogumili i pobili ih sve do poslednjeg. Treća grupa Kecmana je nastavila put niz Drinu goneći sa sobom dosta stoke. Išli su sporo. Navodno ih je bilo više od 1000 porodica i u Posavinu su prešli kod Rače. Raselili su se oko Banja Luke, Prijedora, Lijevča Polja, Novog, Dubice i Kostajnice. Od ove grupe Kecmana neki su prešli u Prošiće, Nikiće, Dragiće, Trikiće, Materiće i Tubine. Prema ovoj legendi Tubini su jedini primili drugu slavu, a svi ostali su nastavili da slave Svetog Vartolomeja. Ova legenda je dugo živela i još uvek živi u nekim sredinama u kojima žive Kecmani, Prošići, Dragići i Nikići. ruga  teorija kaže da je za vreme svojih osvajanja Car Dušan imao problema sa svojom vojskom jer se kod neke dugotrajne opsade njegova vojska lako sprijateljivala sa neprijateljom i opsada je propadala. Da bi to predupredio, Car Dušan je formirao plaćeničku vojsku u kojoj su bili samo strani plaćenici. Kasnije je ta vojska postala njegova lična garda koju su sačinjavali samo krupni mladići sa ratnim iskustvom. U spisima Cara Dušana i prepisima tih spisa se spominju Hetmani kao odlični vojnici. Hetman je neka vrsta čina u kozackoj vojsci, nešto kao poglavica ali ispod atamana (vrhovnog poglavice). Reč hetman je relativno slična reči Kecman i moguće je da reč Kecman vodi poreklo odatle. Inače Kozaci su ratnički stalež slovenskih plemena. U većem broju se spominju posle propasti Kijevske države (oko 1240) kada beže pred Mongolima i naseljavaju se oko Dnjepra, Dona… Na ovu teoriju se sama po sebi nameće sledeća teorija po kojoj su Kecmani potomci Kozaka i Rusa koji su pobegli pred najezdom Mongola i u toj bežaniji stigli do ranonemanjićke države. reća, vrlo interesantna teorija o poreklu Kecmana kaže da smo potomci Hugenota i Jevreja koji su pobegli za vreme progona u zapadnoj Evropi. Ova zanimljiva teorija se na žalost ne uklapa u vremenske okvire prvog spominjanja Kecmana jer su progoni Hugenota i Jevreja bili oko 1550. godine (za Hugenote) i oko 1420. godine (za Jevreje, Vartolomejska noć je bila 1426. godine što je opet vrlo interesantno jer je Kecmanska slava Sveti Vartolomej). etvrta teorija je teorija ruskog akademika Fjadorova koji govori o prezimenu Kecman u okviru velikog istraživačkog rada o slovenskim prezimenima. Akademik Fjadorov 1967-1968. kaže: Kada su slovenska plemena krenula od Teherana prema zapadu. među njima su bili nekršteni Srbi i nekršteni Hrvati (beli Srbi i beli Hrvati). Kretali su se preko dalekih istočnih područija današnje SSSR-a, nastavljajući put preko Kavkaza i Karpata i dosegli su preko Češke i Poljske do Rajne gde su ih gotska plemena vratila sa Rajne prema istoku, prelazeći na juži deo Balkana. Trst i područije Istre i današnju Hrvatsku, zaposedaju hrvatska plemena, a srpska plemena nastavljaju put Dalmacije između Jadranskog mora do Save i Drine, prema Zeti. U tom srpskom "čoporu" su bili Kacmani (ljudi koji su pravili kace prilagođene dužem putovanju, po dužini malo duže, a po širini uže). U tim kacama konjanici su nosili za hranu soljenu ribu i soljeni sir i kajmak, pa i sveže meso ali na kraće vreme. Dolaskom u Šleziju na putu prema Rajni Nemci su Kacmane, pretvarajući slovo A u slovo E nazvali Kecmani. I danas među Lužičkim Srbima u Šleziji ima Kecmana koji su ostali od te velike seobe Slovena. eta teorija-pretpostavka profesora Voje Kecmana: Vuk Karadzić je u svom rečniku naveo da je onaj koji vodi kolo zvan Kec, pa je moguće i da je naš neki daleki predak dobro igrao u kolu, a da smo mi po njemu ostali Kecmani. Činjenice: Prvi put Kecmani se spominju u tom obliku (Kecman) u pisanoj formi krajem 14. veka u povelji Vuka Brankovića. Naime Vuk Branković je sastavio povelju u kojoj je nabrojao sve slobodne ljude na teritoriji na kojoj je on gospodario. O Vuku Brankoviću se zna da je bio srpski feudalac, sin Branka Mladenovića, te da je bio "gospodar Kosova i Drenice". Naročitu ulogu je igrao posle smrti cara Uroša. Bio je pristalica političke saradnje sa Mađarima. Posle poraza u kosovskom boju 1389. godine postaje turski vazal, ali su ga Turci zbog veza sa Mađarima, posle mađarskog poraza 1396. godine, prognali iz njegovih oblasti. U narodnim pesmama i predanjima je predstavljen kao izdajnik i krivac za poraz Srba u kosovskom boju, što je istorijski netačno. Umro je 1398. godine. U toj svojoj povelji nabraja slobodne ljude i između ostalog navodi dva brata težaka Kecmana (jedan je bio po imenu Dušan). Inače starosrpska reč težak bi verovatno značila u današnjem obliku: radnik, drvoseča... Put sa teritorije Kosova do Bosanske Krajine se može pratiti kroz razne spise. Početkom 15. veka Kecmani beže pred turcima u Crnu Goru gde se zadržavaju. Odatle zbog neke krvne osvete produžavaju dalje i negde 1550-1650. godine se naseljavaju u zapadnoj Bosni, najviše u podgrmečje i dolinu reke Unac. Navešću neke citate: Naselja i poreklo stanovništva - Unac - Petar Rađenović (strana 502): Kecmani su starinom došli i Crne Gore odakle su pobegli zbog krvarine. Istoriografski prilog Bosanskog Petrovca i Smoljana od naseljavanja - Ostoja Jeličić: Kecmani - doselili se pre 360 godina iz Crne Gore u Drvar. Tada se doselio otac sa tri sina: jedan pop, jedan težek i jedan čoban. Iz Drvara se sele na mnogo strana. Skakavac i Skakavčani kod Petrovca - Ilija Stupar: Kecmani su starinom iz Crne Gore, odakle su došli na područije Unca (Drvara) oko 1650. godine zbog neke krvne osvete. Molim vas da ako imate neku informaciju više javite, dodaću. Ovde bih stao sa pričom o poreklu Kecmana. Ne bih nastavaljao dalje uopšteno već odavde možete čitati o pojedinačnim sudbinama.