anasnja
situacija sa Kecmanima je vrlo interesantna.
Pregled današnje situacije je teško napraviti bez
malog osvrta na zadnju deceniju dvadesetog veka. Do
devedesetih godina dvadesetog veka Kecmani su se
selili unutar Jugoslavije ekonomskim migracijama.
Mnogo Kecmana je rasuto po teritoriji stare (SFRJ)
Jugoslavije zahvaljujući službi koja ih je vodila.
Krajem drugog svetskog rata mnoge Kecmane je put
kolonista odveo iz Krajine u Vojvodinu. Ali ipak
najveća selidba je bila 1995. godine zahvaljujući
ustašama i balijama koji su pred sobom terali sve.
Od te 1995. godine kada je dosta Kecmana nestalo
bez traga, Kecmana ima i u Brčkom, Derventi,
Doboju...
Dakle, današnja situacija sa Kecmanima je vrlo
interesantna. Ima nas na bukvalno svakom kontinentu
osim na Artiku i Antartiku (ili je bolje da kažem
da nisam čuo da i tamo postoji neki Kecman). Po
nekim mojim podacima (ne previše ažuriranim)
Kecmana najviše ima u Bosni i to u Banjoj Luci,
Prijedoru, Drvaru, Petrovcu, Bihaću, Sarajevu,
Derventi, Brčkom, Doboju ... zatim u Srbiji i to
najviše u Vojvodini (Nova Pazova, Zrenjanin,
Elemir, Bačka Palanka, Sombor i naravno okolna
mesta ovih gradića), Beograd (... Novi Beograd,
Banovo Brdo, Zemun ...), Kosovo (dobrovoljci
kraljeve vojske su dobili zemlju na Kosovu posle
prvog svetskog rata), Kecmana ima u Hrvatskoj
(Zagreb, Pula, Split) i Sloveniji(Ljubljana,
Maribor).
Svakako je najinteresantnija situacija sa
emigracijom. Ima nas svuda, ali bukvalno svuda. Sve
su mahom posledice zadnjeg rata, mada ima i onih
čiji su preci početkom 20. veka otišli "trbuhom za
kruhom". Ima nas u Kanadi (Kitchner, Toronto,
London, Vankuver), Americi (Chicago, New York,
Boisi, Los Angelos, San Diego, Ostin, Phenix),
Australiji (Sidney, Adelaida), Novom Zelandu
(Auckland), te Johanesburgu u Južnoafričkoj
republici...
Ukoliko neko od Kecmana želi da
ostavi svoje podatke (ime, prezime, e-mail i
država) neka mi ih pošalje na adresu:
pedja@kecman.org
|
|