anasnja situacija sa Kecmanima je vrlo interesantna. Pregled današnje situacije je teško napraviti bez malog osvrta na zadnju deceniju dvadesetog veka. Do devedesetih godina dvadesetog veka Kecmani su se selili unutar Jugoslavije ekonomskim migracijama. Mnogo Kecmana je rasuto po teritoriji stare (SFRJ) Jugoslavije zahvaljujući službi koja ih je vodila. Krajem drugog svetskog rata mnoge Kecmane je put kolonista odveo iz Krajine u Vojvodinu. Ali ipak najveća selidba je bila 1995. godine zahvaljujući ustašama i balijama koji su pred sobom terali sve. Od te 1995. godine kada je dosta Kecmana nestalo bez traga, Kecmana ima i u Brčkom, Derventi, Doboju...

Dakle, današnja situacija sa Kecmanima je vrlo interesantna. Ima nas na bukvalno svakom kontinentu osim na Artiku i Antartiku (ili je bolje da kažem da nisam čuo da i tamo postoji neki Kecman). Po nekim mojim podacima (ne previše ažuriranim) Kecmana najviše ima u Bosni i to u Banjoj Luci, Prijedoru, Drvaru, Petrovcu, Bihaću, Sarajevu, Derventi, Brčkom, Doboju ... zatim u Srbiji i to najviše u Vojvodini (Nova Pazova, Zrenjanin, Elemir, Bačka Palanka, Sombor i naravno okolna mesta ovih gradića), Beograd (... Novi Beograd, Banovo Brdo, Zemun ...), Kosovo (dobrovoljci kraljeve vojske su dobili zemlju na Kosovu posle prvog svetskog rata), Kecmana ima u Hrvatskoj (Zagreb, Pula, Split) i Sloveniji(Ljubljana, Maribor).

Svakako je najinteresantnija situacija sa emigracijom. Ima nas svuda, ali bukvalno svuda. Sve su mahom posledice zadnjeg rata, mada ima i onih čiji su preci početkom 20. veka otišli "trbuhom za kruhom". Ima nas u Kanadi (Kitchner, Toronto, London, Vankuver), Americi (Chicago, New York, Boisi, Los Angelos, San Diego, Ostin, Phenix), Australiji (Sidney, Adelaida), Novom Zelandu (Auckland), te Johanesburgu u Južnoafričkoj republici...

Ukoliko neko od Kecmana želi da ostavi svoje podatke (ime, prezime, e-mail i država) neka mi ih pošalje na adresu:

pedja@kecman.org